U svojim naivnim danima, prva muzika koja me je zainteresovala različitošću bio je hevi metal. Kasnije, odbacio sam taj žanr skoro u potpunosti, shvativši da me, u stvari, zanima neka druga vrsta težine, stvaran zvuk. Sećam se Igi Popovog koncerta, negde u devedesetima. U to vreme je imao neke hevi metalce kao bend. Po definiciji, oni bi trebalo da budu opasni momci, zar ne? Motori, tetovaže, Satana, koža.... Pa, možda oni i jesu opasni, ali stari Igi je nuklearna bomba i sećam se kako za vreme celog koncerta članovi njegovog rođenog benda beže od njega kao zečevi. To je, verujte mi, bilo veoma zabavno :) Tako da, metal je za devojčice... E sad, u tim metal danima, imao sam Stivi Vonderov LP "Talking book" na svom zidu, verujem, zaostavštinu mojih roditelja. I ušao sam u to, sumnjičavo, i otkrio jedan potpuno novi svet. Od tog vremena zanima me mnogo kompleksnija slika života i umetnosti i mnogo stvari je prošlo kroz moje uši (sa veoma strogim kriterijumima, moram reći).
A šta je sa današnjim postom? Današnji post je, jednostavno, elegantan :)
Recenzija
Godina : 1974 English version
Izdavač : Motown
TT : 42:33
Tekstovi
Uživajte :)
No comments:
Post a Comment