Poslušavši nekoliko živih albuma Džejms Brauna shvatio sam da sam uglavnom nezadovoljan njima. Iako nesumnjivo svi sastavljeni od velikih pesama, imao sam zamerke, na prvom mestu retko menjanje repertoara, kao i meni nikada do kraja jasno potpuno ignorisanje pesama sa ovog fantastičnog albuma, koji kao celina jeste definicija hipnotičkog fanka...Znate, možda publici i prija rasviravanje uvek istih hitova, ali mene to ne zanima ni najmanje. Uostalom, tu je i pitanje zašto neko uopšte snima te silne pesme ne dajući im priliku za život..
Uglavnom, podilaženje publici je, što se mene tiče, samo dosadno tapkanje u mestu i nikakav motiv da ponovo pogledam nekoga. Ipak, treba li zbog toga ne slušati ovaj divlji album? Naprotiv, treba ga konzumirati u što većim količinama :)
Recenzija
Godina : 1973 English version
Izdavač : Polydor
TT : 72:52
Uživajte :)
No comments:
Post a Comment